Од метаболичког синдрома у Србији болује 35 одсто гојазних и око 70 одсто пацијената са раним поремећајем регулације шећера у организму, саопштено је на Међународном симпозијуму кардиолога у Вршцу.

Први знак метаболичког синдрома је абдоминална гојазност, а симптоми метаболичког синдрома су гојазност, хипертензија (повишен крвни притисак), повишен ниво шећера у крви и поремећај масноћа у крви. Примаријус Миодраг Ђорђевић је рекао да је ендокринолошка дефиниција први најважнији знак метаболичког синдрома абдоминалне гојазности, што подразумева да мушкарац има обим струка већи од 92, а жена већи од 88 центиметара.
„Обим струка прате повишен шећер у крви (изнад 5,6), повишени триглицериди и снижен користан холестерол (ХДЛ)“, казао је др Ђорђевић. Он је нагласио да на појаву метаболичког синдрома највише утиче генетика и зато се инсистира да се деци што раније контролишу налази холестерола и триглицерида. Такође, велики утицај има и стрес, јер излучивање хормона стреса мења комплетан метаболизам човека. Ђорђевић је рекао да свака земље треба да поведе рачуна о тој болести, јер ће тако предупредити високе трошкове лечења.
Ђорђевић сматра да метаболички синдром карактерише неколико скупова симптома на које треба обратити пажњу, а то су, пре свега, гојазност, хипертензија (повишен крвни притисак), повишен ниво шећера у крви, поремећај масноћа у крви. „Многи стручњаци раде на проналаску лекова за третирање метаболичког синдрома јер би се помоћу њих смањио ризик од инфаркта, шлога и од осталих васкуларних компликација“, закључио је ендокринолог Ђорђевић.
Стручњаци оцењују да вишегодишњи рад са пацијентима показује да масно ткиво код деце и омладине представља хормонски активан орган који има улогу у инсулинском деловању, метаболизму шећера и масноћа и представља значајан фактор запаљења и тромбозе.
Без обзира на то шта тврди научна јавност, утврђено је да код гојазних особа постоје одређене генетске предиспозиције и да је обично реч о неправилној исхрани.

Превентива

Ђорђевић је указао да се метаболички синдром може избећи здравим начином живота, који подразумева свакодневну шетњу од најмање пола сата, јер смањује ризик од дијабетеса од 20 до 50 одсто. Затим је неопходна правилна исхрана, која подразумева избегавање масноћа и повећано узимање воћа, поврћа, житарица, рибе, маслиновог уља.